Nedavno su Sjedinjene Države koristile razne izgovore da najave uvođenje carina kojima nanose štetu gotovo svim svojim trgovinskim partnerima, uključujući Kinu i Srbiju. Carine prema Kini dostigle su čak 145 odsto, prema Srbiji 37 odsto, a Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i drugim balkanskim zemljama od 10 do 35 procenata. Globalni „rat carinskih tarifa” koji su pokrenule SAD ozbiljno krši osnovne ekonomske i tržišne zakone, šteti multilateralnom trgovinskom sistemu i ozbiljno utiče na globalni ekonomski poredak i stabilnost lanaca proizvodnje i snabdevanja, izazivajući globalne kritike zemalja širom sveta i međunarodnih organizacija.SAD najviše profitiraju od ekonomske globalizacije.

U martu ove godine generalna direktorka Svetske trgovinske organizacije Ngozi Okondžo-Iveala objavila je članak u kojem ističe da su SAD dugoročni korisnik multilateralnog trgovinskog sistema, te da nastavljaju da ostvaruju višak profita i dobijaju znatne dividende kroz tok kapitala otvorenih tržišta i izvoz intelektualne svojine. Korišćenjem carinske tarifne „palice” SAD ne samo da neće pomoći u rešavanju svih postojećih strukturnih problema, već će pogoršati domaću ekonomsku inflaciju i povećati operativne troškove preduzeća.

Podaci Piterson instituta za međunarodnu ekonomiju pokazuju da će više od 90 odsto carinskih troškova biti prebačeno na američke uvoznike, krajnja preduzeća i potrošače. Međunarodni monetarni fond upozorio je da će američke carine doneti ogromne rizike svetskoj ekonomiji usled njenog sporog oporavka. Brus Kasman, vodeći ekonomista Džej Pi Morgan Čejsa, rekao je da bi rizik globalne recesije ove godine mogao da poraste sa 40 na 60 odsto. Takozvane recipročne carine SAD je tipično ponašanje unilateralizma, protekcionizma i ekonomskog maltretiranja. SAD se bave „carinskim tarifnim ucenama” i slede principe „Amerika na prvom mestu” i „Američka izuzetnost” u pokušaju da žrtvuju interese zemalja širom sveta da bi služile interesima hegemonije SAD.

Kina je zemlja drevne civilizacije i zemlja rituala i lepog ponašanja, a kineski narod veruje u to da prema drugima treba biti iskren i da je poverenje osnova svega. Ne izazivamo nevolje, ali se nevolja ne plašimo. Pritisak i pretnje nisu pravi način da se nosi sa Kinom. Kina je do sada, a i od sada će nastaviti da preduzima čvrste mere da zaštiti svoj suverenitet, bezbednost i razvojne interese.

Predsednik Kine Si Đinping naglasio je da u carinskom tarifnom ratu neće biti pobednika, a oni koji idu protiv sveta će se izolovati. Suočena s nestabilnošću svetske ekonomije koju su izazvale SAD, Kina će se uvek pridržavati istinskog multilateralizma i čvrsto promovisati otvaranje na visokom nivou. Kineska ekonomija je veoma otporna, ima dovoljnu pokretačku snagu, veliki potencijal i širok prostor razvoja. Uzimajući u obzir različite neizvesne faktore, „dva zasedanja” KP Kine postavila su godišnji cilj ekonomskog rasta na oko pet odsto u 2025. godini, u potpunosti predstavljajući svoju čvrstu osnovu i veliko samopouzdanje. Poslednjih godina doprinos Kine globalnom ekonomskom rastu dugo je ostao na nivou od 30 odsto, čineći je time najvećim svetskim pokretačem rasta i najvećim trgovinskim partnerom više od 150 zemalja i regiona širom sveta.

I Kina i Srbija čvrsto praktikuju liberalizaciju i olakšavanje trgovine i investicija, a priča o saradnji Kine i Srbije za obostranu korist jeste najbolja slika toga. Sporazum o slobodnoj trgovini Kine i Srbije zvanično je stupio na snagu u julu 2024, čime je postao prvi sporazum o slobodnoj trgovini potpisan između Kine i neke zemlje centralne i istočne Evrope. Kina i Srbija

ukinule su carinu za 90 odsto carinskih artikala, a konačni procenat uvoza bescarinskih artikala za obe strane dostigao je oko 95 odsto. Uz korišćenje principa slobodne trgovine, obim trgovine između Kine i Srbije je u 2024. porastao za 31,8 odsto na godišnjem nivou, a izvoz Srbije u Kinu za 38,8 odsto.

Vođene saradnjom između Pekinga i Beograda, kineske kompanije u Srbiji izgradile su prvi most, prvi auto-put i prvu brzu prugu u Evropi, što je olakšalo trgovinsku i ljudsku razmenu, pokrenulo međusobnu promociju infrastrukture i investicija, podstaklo ekonomski razvoj Srbije, a sve zarad sve čvršćih kinesko-srpskih odnosa i sve jačeg kinesko-srpskog „čeličnog prijateljstva”.

Istorija i stvarnost pokazali su da je multilateralni trgovinski sistem zasnovan na pravilima, u cilju zajedničkih interesa svih zemalja. U trgovinskim i carinskim tarifnim ratovima nema pobednika, a za protekcionizam nema izlaza. Suočena s ponašanjem nekih velikih sila koje slepo veruju u prevlast snage i stavljaju sopstvenu državu na prvo mesto, Kina, kao odgovorna velika država, prva je ustala i zaustavila tu moć, ne samo da bi zaštitila svoja legitimna prava i interese, već i zajedničke interese međunarodne zajednice, kao i da bi sprečila da se čovečanstvo vrati u svet džungle, gde važi zakon jačeg.

Kina je spremna da sa Srbijom i drugim zemljama zajedničkim snagama zaštiti međunarodni sistem s Ujedinjenim nacijama u svojoj srži i međunarodni poredak s međunarodnim pravom kao osnovom, kako bismo zajedno doprineli većoj stabilnosti i dodali još pozitivne energije globalnom ekonomskom razvoju.