Tokom proteklih 12 godina od kada je predložena inicijativa „Pojas i put”, Kina je krenula napred ruku podruku s više od 150 zemalja širom sveta, svirajući simfoniju „čvrste povezanosti” u infrastrukturi, „delikatne povezanosti” u pravilima i standardima i „povezanosti od srca do srca” sa ljudima zemalja učesnica, donoseći opipljive koristi poput ekonomskog rasta, poboljšanja životnih uslova i smanjenja siromaštva ljudima duž inicijative „Pojas i put”. Srbija je bila jedna od prvih evropskih zemalja koje su odgovorile na inicijativu „Pojas i put”, učestvovale u njoj i promovisale je. Tokom proteklih 12 godina, Kina i Srbija dosledno su podržavale „duh Puta svile”, koji je zasnovan na mirnoj saradnji, otvorenosti i inkluzivnosti, uzajamnom učenju i uvažavanju, kao i obostranoj koristi. Vođeni principom međusobne konsultacije, izgradnje i obostrane koristi, promovisale su praktičnu saradnju u oblasti infrastrukture, energetike, trgovine i ekonomije, ostvarivši plodne rezultate, koji ne samo da su dali snažan podsticaj razvoju i revitalizaciji obe zemlje, već su i dali aktivan doprinos unapređenju izgradnje zajednice sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo.

Međutim, poslednjih godina, prenose se glasine kojima se senzacionalizuje lažna naracija da saradnja u okviru inicijative „Pojas i put” stvara takozvanu dužničku zamku, a neki pojedinci neosnovano i pristrasno optužuju praktičnu saradnju između Kine i Srbije, pokušavajući da iskrive istinu i zbune javnost. Zbog toga, kako bih pomogao prijateljima iz svih sfera života u Srbiji da jasnije i racionalnije razumeju prirodu i karakteristike zajedničke izgradnje inicijative „Pojas i put”, s posebnim naglaskom na investicionu i finansijsku saradnju, i kako bih razjasnio pitanja u vezi sa tim, želeo bih da detaljnije objasnim sledeće tačke.

Trenutna ekonomska saradnja između Kine i Srbije zasniva se na ulaganjima kao glavnoj okosnici, uz finansiranje koje služi kao dopuna. Neke glasine jednostrano naglašavaju „narativ o dugu”, selektivno ignorišući investicije koje su najistaknutiji aspekt saradnje Kine i Srbije. Poslednjih godina, kineske kompanije nastavile su da direktno ulažu u Srbiju u oblastima poput energetike, proizvodnje, proizvodnih kapaciteta i rudarstva, a Kina je 2023. i 2024. godine postala najveći izvor stranih investicija za Srbiju dve godine zaredom, čineći trećinu njenih ukupnih stranih investicija. Tri kineske kompanije – „Ciđin majning”, „HBIS grup Srbija” i „Ciđin koper” – postale su tri najveća izvoznika iz Srbije. Ove direktne investicije nisu samo donele kapital Srbiji, već i naprednu tehnologiju, iskustvo u upravljanju i proširile međunarodne tržišne kanale, obnavljajući uspostavljena preduzeća, direktno stvarajući i stabilizujući desetine hiljada radnih mesta, što igra ključnu ulogu u industrijskoj proizvodnji i izvoznim prihodima Srbije i postavlja čvrste ekonomske temelje za kinesko-srpsku saradnju.

Finansijska saradnja između Kine i Srbije uvek je bila usmerena ka dugoročnom razvoju, posebno se fokusirajući na infrastrukturne projekte koji „doprinose savremenosti i donose korist budućnosti”. Finansijska saradnja služi kao dopunsko sredstvo, uglavnom ulažući u ključne oblasti kao što su auto-putevi, železničke mreže i energetske infrastrukture. Ovi projekti su velikih razmera, dugoročni, imaju ograničen komercijalni prinos i teško se unapređuju isključivo putem tržišnih ulaganja. Međutim, upravo su ovi temeljni projekti oni koji određuju buduću konkurentnost države. Uzimajući srpski deo železnice Beograd–Budimpešta kao primer, većinu deonica projekta finansirala je Izvozno-uvozna banka Kine, a za izgradnju je bio zadužen kineski konzorcijum. Od jačanja pozicije Srbije kao transportnog čvorišta, poboljšanja poslovnog okruženja i smanjenja troškova logistike, do podsticanja razvoja povezanih industrija, posebno stvaranja brojnih mogućnosti za radna mesta u građevinskom i proizvodnom sektoru, te ubrzavanja tehnoloških inovacija i industrijskog unapređenja u povezanim preduzećima, železnica Beograd–Budimpešta sveobuhvatno podržava ekonomski razvoj Srbije, a njene ekonomske i društvene koristi, kao vitalne arterije nacionalne ekonomije, ključne infrastrukture i važni projekti koji se tiču života ljudi, nastaviće da se manifestuju.

Saradnja između Kine i Srbije uvek se pridržavala principa međusobne konsultacije, izgradnje i koristi u okviru inicijative „Pojas i put”, i zasnovana je na obostranoj koristi. Kao suverena država, Srbija ima kapacitet da izabere najpovoljniji model finansiranja za sebe i samostalno izabere projekte na osnovu sopstvenih planova razvoja. Kineske finansijske institucije pružaju finansijsku podršku u skladu s međunarodno prihvaćenim pravilima. Standardi, kamatne stope, rokovi i mehanizmi garancije ovih projekata utvrđuju se kroz ravnopravne pregovore između dve strane i strogo se proveravaju i odobravaju od strane nadležnih organa Srbije. Saradnja Kine i Srbije nikad nije bila vezana za bilo kakve političke uslove. Pored toga, na osnovu čeličnog prijateljstva i visokog nivoa političkog međusobnog poverenja između dve zemlje, Kina pruža Srbiji povlašćene kredite s nižim kamatnim stopama i dužim rokovima otplate. Ovo ne samo da je sprečilo Srbiju da upadne u takozvanu dužničku zamku, već je pomoglo Srbiji da održi zdrav i stabilan makrofiskalni sistem, istovremeno se prosperitetno razvijajući u oblasti poput infrastrukture. Prema statistici Međunarodnog monetarnog fonda, zaključno sa martom 2025. godine, Kina je činila 7,8 odsto spoljnog duga Srbije.

Gledano kroz opšte zakonitosti ekonomskog razvoja zemalja širom sveta, korišćenje investicija i finansiranja za ubrzavanje modernizacije i prevazilaženje finansijskih nedostataka tokom perioda brzog ekonomskog razvoja je uobičajen izbor, pa čak i neizbežan put za sve zemlje. Trenutno, Srbija ubrzava izgradnju infrastrukture i industrijskog unapređenja, što dovodi do odgovarajućeg povećanja potražnje za spoljnim investicijama i finansiranjem. Ovo odražava normalnu fazu razvoja i ekonomiju koja ulazi u period brzog rasta. Poslednjih godina, pod vođstvom predsednika Vučića, fiskalna politika Srbije je bila razumna i pragmatična. Odnos javnog duga prema BDP-u ostao je stabilan između 40 odsto i 50 odsto, stopa fiskalnog deficita ostala je ispod tri odsto, sa odnosom duga koji je čak daleko niži nego u mnogim evropskim zemljama, a stopa ekonomskog rasta ostala je među najvišim u Evropi već mnogo godina zaredom. Međunarodne agencije za kreditni rejting održavaju investicioni rejting Srbije, a međunarodne finansijske institucije su optimistične da će stopa ekonomskog rasta Srbije dostići četiri do pet odsto u periodu 2026–2027. godine. U tom smislu, kineska preduzeća i finansijske institucije aktivno sprovode investicionu i finansijsku saradnju u Srbiji, upravo zato što su optimistične u pogledu ekonomske vitalnosti i potencijala, povoljnog investicionog i poslovnog okruženja Srbije i svetlih perspektiva odnosa između Kine i Srbije.

U savremenom svetu, proces ekonomske globalizacije nailazi na sve veće prepreke, dok protekcionizam i unilateralizam jačaju. Pojedine zemlje nastoje da putem „podizanja zidova”, razdvajanja i prekidanja lanaca snabdevanja veštački razdvoje globalno tržište, pokušavajući da takozvanu dužničku zamku svale na Kinu, dok istovremeno stvaraju prave zamke. Ono što pritom zanemaruju jeste „razvojna zamka”, koja stoji iza složenih uzroka dužničkih problema; ono što prikrivaju jeste hegemonistička zamka nastala usled oružavanja ekonomije i finansija od strane SAD i zapadnih zemalja; ono što ignorišu jeste sistemska zamka u kojoj brojne međunarodne finansijske institucije pod kontrolom razvijenih zemalja rigidno postavljaju uslove finansiranja i ograničavaju razvojni prostor zemalja u razvoju; a ono što proizvode jeste „dužnička zamka”, kamuflirana ekonomskim „teorijama”, s ciljem da se potkopa saradnja u okviru inicijative „Pojas i put”, oslabi zajednički razvoj zemalja u razvoju i učvrsti hegemonijski položaj.

Podaci Svetske banke pokazuju da, u strukturi suverenog duga zemalja u razvoju, više od 80 odsto otpada na multilateralne finansijske institucije i komercijalne poverioce, što predstavlja glavni izvor dužničkog pritiska. Kina se, nasuprot tome, dosledno pridržava međunarodnih pravila i na osnovu principa otvorenosti i transparentnosti sprovodi investicionu i finansijsku saradnju sa zemljama u razvoju, bez ikakvih političkih uslova i bez traženja političke koristi, te kontinuirano pomaže u ublažavanju njihovog dužničkog tereta, dajući najveći doprinos Inicijativi G20 za suspenziju servisiranja duga (DSSI). Nedavni istraživački izveštaj koji obuhvata 88 ekonomija, a koji je objavila nevladina organizacija „Debt Justice” sa sedištem u Velikoj Britaniji, pokazuje da je, u periodu od 2020. do 2025. godine, 39 odsto otplate spoljnog duga zemalja s niskim prihodima otišlo komercijalnim kreditorima van Kine, 34 odsto međunarodnim multilateralnim institucijama, dok je udeo otplate duga prema Kini iznosio svega 13 odsto. U izveštaju se jasno navodi da se Kina u brojnim izveštajima o dužničkoj krizi globalnog Juga često opisuje kao takozvani najveći poverilac, ali da takva tvrdnja ne odgovara činjenicama.

U današnjem svetu prepunom neizvesnosti, čovečanstvo se ponovo nalazi na istorijskoj raskrsnici: da li će izabrati podelu i konfrontaciju ili saradnju i zajedničku korist? Da li će se držati zastarelog scenarija nulte sume ili otvoriti novi put zajedničkog razvoja? Saradnja Kine i Srbije u okviru zajedničke izgradnje inicijative „Pojas i put” pruža mudrost i iskustva za odgovor na ovo pitanje našeg vremena i predstavlja primer za druge zemlje kako da, oslanjajući se na platformu „Pojas i put”, unaprede finansijsku saradnju i postignu obostrano korisni razvoj. Suočena s promenama u svetu, kao i s generacijskim i istorijskim promenama, Kina je spremna da sa Srbijom, vođena izgradnjom zajednice Kine i Srbije sa zajedničkom budućnošću u novoj eri, na osnovu međusobnog poštovanja i poverenja, nastavi da ide napred rame uz rame, nastavi da širi i produbljuje saradnju u okviru inicijative „Pojas i put”, čineći ovaj put sve širim, kako bi ubrzala modernizaciju obe zemlje i unela više stabilnosti, izvesnosti i pozitivne energije u svet koji prolazi kroz nemire i duboke promene.